Средња школа ''Ђура Јакшић''

Српска Црња је већ у другој половини XVIII века имала прву школу. Српска народна школа, претпоставља се, почела је са радом још 1775. године када је и саграђена Православна црква. Њен први учитељ био је Ранко Гавриловић, рођен у Црњи. 1790. године, отворена је и швапска школа. Школе су имале црквени календар, а настава се изводила у приватним кућама у близини цркве. Прва школска зграда подигнута је крај Православне цркве у којој је сада смештено забавиште, а са тим у вези се 1892. године, узима зајам од грофа Андрије Чекоњића у износу од 3 000 форинти. Изградња школе у насељу Војвода Бојовић почела је 1936. године уз финансијску помоћ – Дар Француске Владе. Пре Другог светског рата Немци су крај Католичке цркве изградили школу за своју децу, а србима је била уступљена једна зграда на месту данашње школе, која је 1972. године срушена да би се изградила нова, садашња школа. После Другог светског рата отварају се, у овим школским зградама, две осмогодишње школе: ОШ „Ђура Јакшић“ и ОШ „Јован Поповић“. Настава се, због великог броја ученика, изводила у више школских зграда, и то у две смене. Прихваћени називи за школске зграде су: Школа на Бојовићу, Школа код Општине (на месту данашње школе), Централна школа ( код православне цркве), Босанска школа ( у Босанској улици) и школа на месту где се данас налази робна кућа, Дом здравља и стамбена зграда. Изузетак чини и школска зграда на Коштанцу, који се налазио на крајњем југу црњансјког атара удаљеном од села 8 до 10 километара. 1936. године ОШ „Јован Поповић“ прераста у десетогодишњу школу, а две године касније , 1965. године, у гимназију природно – математичког смера. Тада су се обе основне школе ујединиле у једну која носи назив ОШ „Ђура Јакшић“. Нова школска зграда у Српској Црњи отвара се за ученике 01. 09. 1973. године. Школску зграду од тада користе ученици и основне и средње школе и обе школе дана с носае име „Ђура Јакшић“.

У североисточном делу Војводине, надомак српско – румунске границе, налази се банатско насеље – Српска Црња. Српска Црња, по времену настанка, припада групи најстаријих насеља у Војводини. Према писаним споменицима ово насеље се први пут помиње 1373. године. У мађарској литератури, објављеној пре Првог Светског рата, Szerb CsernYa, односно Српска Црња представљала је велико село дуж уске пруге Бечкерек (Зрењанин) – Жомбољ, које је настало у XIV веку. Прво је са једне пустаре досељено 68 српских породица, а затим се насеље постепено ширило. У великој бици, у оквиру Бечког или Морејског рата (1683 – 1699. година), која је на овом простору вођена 1696. године између аустријске војске и турака, село је скоро потпуно уништено. На карти грофа Мерсиа, објављеној 1725. године, Olesch (Oleš или Olaš), како се тада звала Српска Црња, води се као опустошено село. За релативно кратко време ово насеље је поново обновљено српским живљем. У XVIII веку, 1790. године, гроф Чекоњић овде насељава Немце и, у мањем броју, Мађаре. Немци формирају нови део насеља, који добија име Немачка Црња (Ne¢metcsernya), а Мађари се такође насељавају одвојено, знатно јужније, формирајући насеље Мађарска Црња (Magyarcsernya), садашња Нова Црња. Међусобним мешањем српских и немачких породица, повременим пресељавањем из једног у друго насеље, развила су се два већа насеља. Крајем Другог Светског рата и после рата долази до значајнијих промена у саставу становништва. Немци се исељавају, а на њихово место досељава се српско становништво из Босанске крајине. У Српској Црњи, мултинационалној и мултикултуралној, успостављају се и развијају добри међуљудски односи.